Spray Painting - amaterski ali od ♥

Zainteresovanost za sve - mislim da se ova osobina nasledjuje. Cinjenica je da je moja mama vaspitac, da je uvek puna raznih ideja i da je uvek zainteresovana za najmanje dve stvari u isto vreme... jasno i glasno tvrdim da sam tu osobinu nasledila od nje! :)
Pravljenje nakita, crtanje, kreiranje i shivenje... i onda proshetam gradom i naletim na decka koji radi Spray Painting. I onda mi se vrati zelja od malena da to isto radim. A sve je pocelo ovako...
Sa 10tak godina sam isto tako prolazila gradom, istim ulicama, i naletela na momke koji prave ovakve crteze i naravno odmah izrazila zelju da to radim. Sudeci da se moja mama bila izrazito protiv toga da se trujem sprejevima kao dete, od nje sam dobila samo akrilne boje kojima sam vec radila, i sa kojima naravno nije moglo da se uradi nista slicno ovome. Znajuci da ovu zelju necu moci bash skoro da ispunim, jer je moja mama bila uporna u zabrani, odustala sam od tih slika bar dok "ne porastem". Dok sam porasla, naravno, zainteresovale su me mnoge druge stvari, sa akrilnim bojama sam se bash lepo uklopila i pronashla mnoge druge nacine za izrazavanje. Vrlo brzo sam pocela da prekrojavam stvari iz maminog ormara koje su bile zaboravljene. Posle sam pocela sama da shijem stvari (shvatila sam da je mnogo lakshe sashiti neku stvar, nego prekrojiti je!), pa da sama pravim kreacije, jer za moje lude ideje nisu postojali krojevi u cuvenim Burdama; a cak i kada bih naletela na neshto shto se poklapa sa mojom idejom, nisu postojali TAKO MALI brojevi... ostalo je da uhvatim setsru i mamu i da sve tri zajedno krenemo u pravljenje krojeva po nekim svojim pantalonama, ili nekom kroju iz cuvene Burde... (sad se raspisah o shivenju a ovo uopshte nije tema toga...).
Sve u svemu, nakon shivenja dobila sam naprasnu zelju za ugljenom, kredama, pastelama, cetkicama, gipsom, glinom, pa pre svega beolinom :) I svim tim svojim izlivima kreativnosti, na Sprey Painting sam totalno zaboravila! :)
Ali dokle? Cinjenicno stanje da sam vec odrasla nisam ni sama shvatila, sve dok nisam proshetala glavnom nam ulicom, glavnog grada, i videla decka da slika... e tada sam se vratila za trenutak deset godina unazad i setila se da sam ja to odavno zelela. I onda sam shvatila da sam sada "dovoljno" odrasla da i ja uhvatim sprejeve u ruke...
Ne, nisam se nadala da ce neshto od tih slika stvarno ispsti, ali zelela sam da oprobam sebe u josh necemu. Moja najveca mana je to shto kada se oprobam u necemu i shvatim da to stvarno mogu, zadovoljim se time, i krenem u traganje neceg josh neotkrivenog... tako su cini mi se i ove slike bile uradjene u jednom napadu kreativnosti, a na kraju na neki nacin zaboravjene...
Slike su poklonjene dragim mi ljudima, NI JEDNA slika nije prodata, jer stvarno nisma imala srca da ove slike dozvolim da odnesu neki nepoznati ljudi, jer za njih nema cene... nema cene jer se u njima nalazi moja dugogodishnja i vec zaboravljena zelja da to uradim...

I za kraj, napokon da vidite o cemu ja toliko pishem...